« Moja pticica | Main | Magicne pilule hihihi »
Ne zelim da budem tuzna ali jace je od mene...Mislim da ste vec shvatili, citajuci ove moje doduse kratke tekstove, da je moje dete u Americi, na skolovanju koje traje jednu godinu. Preduga godina...
U kontaktu sam sa njom svakog vikenda, i kad god se "uhvatimo" radnim danima premo msn-a, jer je vremenska razlika sedam sati ali...to mi je malo. Iz tog razloga citam sve njene tekstove, pretrazujem sajtove na kojima ostavlja komentare ne bih li saznala jos nesto vise, jer imam utisak da mi govori samo ono sto bih ja zelela da cujem. Danas sam jako tuzna...jeko mi nedostaje...Suze same teku. Znala sam da ce mi pasti tesko razdvajanje od nje ali sada iz dana u dan je cini mi se sve teze...Citam njenu recenicu na nekom sajtu: Aspirini u jednom dzepu, brufen u drugom , temperatura je mala i krecem u skolu. Brinem se jako. Da li jeno pitao kako je i zasto je prehladjena krenula u skolu? Ja to ne bih dopustila ali...tamo nema ko da joj kaze ne idi, ostani, hoces caj, kako si? Ne mogu nikako da joj pomognem a uvek sam to radila...Zar je to osamostaljivanje? **bem ti Ameriku! Ala mi je daleko dan kada ce se vrati. 
Komentari
praznina"duga ko gladna godina", nismo ni svesni koliko je ovo tačno dok ne dodjemo u situaciju da nam je "glad" sve samo ne fizička.
Glavu gore, proći će, i biće lepše nego pre.
Prijatno!
za domacicuStare izreke su istinite ali...jos veca istina je da sam skroz u opsajdu :(
prazninaslovnu grešku ću shvatiti kao početak poboljšanja.
Op, op i stepenik više za nadu i osmeh!
Prijatno!
bolikad deca pocnu da odrastaju i da se otkidaju od nas...
kada su mala, deca piju mleko, kada porastu jedu nam dzigericu...
Biće sve dobro. Odvajanje boli, vjerujem. Nisam ga još doživjela, ali vidim kako reaguju oni koji jesu.
Odrastaju i odlaze svojim putem. Mogu vam objema poželiti samo sreću i držati fige da dani odvojenosti što prije prođu.
ma vratice se ona brzo...ako nista drugo,i ti njoj ne nedostajes nista manje,pa ce ponovni susret biti lepsi...i nemoj molim te da budes tuzna,bicu ja za obe,samo nam ti budi srecna...:*
Ujak se 1988. odselio u Australiju. Otišao je na vreme, pobegao od svih zala koja su nas potom snašla... Njegova je majka (moja baka) neprestano plakala, nije mogla da shvati činjenicu da je otišao da živi nekim boljim životom. Tada nije bilo MSN-a, ni mobilnih telefona... samo po jedno pismo mesečno. Sekiracija ju je na kraju koštala preskupo: umrla je od infarkta! Još uvek se pitamo šta joj je to trebalo, njemu nije ni dlaka sa glave falila... ali, takve su majke!
Bio sam u Americi... otprilike sam stekao jasnu sliku kako se tamo živi. MNOGO je bolje nego ovde, verujte mi na reč! To je njena prilika da sebi osigura lagodnu budućnost, da ode iz ovog ništavila koje nazivamo svojom otadžbinom... patriotizam je kod nas precenjena kategorija! Budite srećni što je vaše dete dobilo priliku koja se retko kome ukazuje! Radujte se sa njom, nemojte joj svojim suzama praviti sumnje da li je učinila pravu stvar, osmehom joj dokažite da jeste!
| « | Oktobar 2007 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Novembar 2007 [1]
- Oktobar 2007 [2]
- Avgust 2007 [5]
