Pre sat vremena vratila sam se sa posla. Moje preduzece kupio je gospodin koji nema veze sa delatnoscu kojom se moje preduzece bavi. Imali smo radni sastanak i slusali ga sve ne verujuci usima...a najbolja izjava koju je izjavio je: Najvece bogastvo koje sam dobio kupovinom ovod pred. ste vi (misli na nas zaposlene). Naravno nastao je tajac a gomila ljudi je sa nevericom gledala u njega, da bi on odmah potom rekao: U stvari vi ste jako matori! Ljudi sokirani ovom izjavom. A zasto? Gospodin koji je postao novi vlasnik naseg preduzeca ima samo 60 i kusur godina.
Tisina. Ljudi utrnuli...on strpljivo ceka nasu reakciju koja nije usledila, jer smo ostali bez teksta. Posmatram ljude koji sede oko mene. Chute, zgranuti, svako sa svojom psovkom na ivici usana koje samo sto nisu izletele ali...cute, svako iz nekog svog razloga, egzistencije, buducnosti, straha ili ljudske gluposti...Ja koja danas imam placljiv dan, na taj sastanak otisla dobro obradjena tabletom za smirenje, mojih vec jako napetih zivaca i mislim da sam se samo ja idiotski, glupavo i retardirano smeskala u jednom cosku zadimljene kancelarije jer ...to je bila prava cirkuska predstava a meni je ovog dana bas, bas bilo sve jedno ko ce biti glupi avgust a ko na trapezu. Posto kazu da sam po prirodi poprilicno brza i eksplozivna osoba (hihi zena od akcije) posle sastanka par njih mi je prislo i pitalo zasto sam cutala i kako to da nista nisam pitala ukrotitelja lavova, kada ja bas uvek imam nesto da pitam. Hahahaha ne nisu oni znali za moje magicne pilule...
I tako...
Ne zelim da budem tuzna ali jace je od mene...Mislim da ste vec shvatili, citajuci ove moje doduse kratke tekstove, da je moje dete u Americi, na skolovanju koje traje jednu godinu. Preduga godina...
U kontaktu sam sa njom svakog vikenda, i kad god se "uhvatimo" radnim danima premo msn-a, jer je vremenska razlika sedam sati ali...to mi je malo. Iz tog razloga citam sve njene tekstove, pretrazujem sajtove na kojima ostavlja komentare ne bih li saznala jos nesto vise, jer imam utisak da mi govori samo ono sto bih ja zelela da cujem. Danas sam jako tuzna...jeko mi nedostaje...Suze same teku. Znala sam da ce mi pasti tesko razdvajanje od nje ali sada iz dana u dan je cini mi se sve teze...Citam njenu recenicu na nekom sajtu: Aspirini u jednom dzepu, brufen u drugom , temperatura je mala i krecem u skolu. Brinem se jako. Da li jeno pitao kako je i zasto je prehladjena krenula u skolu? Ja to ne bih dopustila ali...tamo nema ko da joj kaze ne idi, ostani, hoces caj, kako si? Ne mogu nikako da joj pomognem a uvek sam to radila...Zar je to osamostaljivanje? **bem ti Ameriku! Ala mi je daleko dan kada ce se vrati. 
| « | Oktobar 2007 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Novembar 2007 [1]
- Oktobar 2007 [2]
- Avgust 2007 [5]
